У понедељак, 14. 5. 2018. на седници Наставничког већа ОШ „Иван Г. Ковачић“ вероучитељица је говорила о књизи „Сви моји путеви воде ка Србији“ и њеном аутору, Арноу Гујону, Французу са српском душом који већ 14 година несебично помаже српским енклавама на Косову и Метохији.
На Косово први пут доноси помоћ 2004. год. са непуних 19 година, онда када се српске куће још диме после мартовског погрома, а по свету круже неистине о српским злочинима . Ту се сусреће са осмесима и сузама косовске дечице која од њега добијају своје прве играчке, са напаћеним и измученим српским сељацима који стрепе за своју будућност. У тим енклавама окруженим бодљикавом жицом, заборављеним и препуштеним себи и Божијој милости, Арно је доживео оно изворно српско гостопримство, срдачност и неизмерну захвалност тих људи. Осетио је бескрајну радост што им је бар мало улепшао неизвесну свакодневницу . Тада је чврсто одлучио да свој живот потпуно веже за те једноставне, искрене и поносне људе, њихову историју, традицију, веру и земљу. Научио је српски језик, скоро савршено, оженио Српкињу, венчао се у Дечанима, добио српско држављанство и пасош, Орден Светог Саве првог степена и још много других признања и награда. Његова хуманитарна организација „Солидарност за Косово“ до сада је Косову и Метохији испоручила помоћ од преко три и по милиона евра, обновила неколико основних школа, организовала летовање за децу из најугроженијих подручја итд.
Милосрђе Арноа Гујона далеко превазилази нама познате примере солидарности и хуманости. Његова скромност и љубав према косовским Србима задивљује, изненађује и обавезује.
Треба да учимо нашу децу да се угледају на њега, да следе његов пример.
Прочитајмо књигу „Сви моји путеви воде ка Србији“.
Вероучитељица Кристина Костић